РЕТРОСПЕКТИВА: СКУЛПТУРЕ ГОВОРЕ ВИШЕ ОД ХИЉАДУ РЕЧИ
Текст превела с француског: Наташа Францишковић
Шетајући француским булеваром и „зверајући“ наоколо, веома често можете налетети на плакат који вас позива да посетите изложбу уметника-вајара југословенског порекла.
Изложба Милутина Мратинковића, под називом Од митохондрије до рађања свести, трајала је од 4. октобра до 15. новембра у Нансију и приказивала је креације уметника који преуређује свет по својој сопственој слици и прилици.
Откривши посве другачију реалност, учитељица Наташа се искрено нада да ће, на пролеће, кад дође лепше време, моћи посетити с ученицима српске допунске школе атеље познатог уметника и пренети им, из прве руке, скулпторову животну филозофију.
БИОГРАФИЈА И РАД МИЛУТИНА МРАТИНКОВИЋА
Рођен у Београду, давне 1950. године, скулптор напушта Србију 70-их година, а од 1973. настањује се у Светом Михиелу, лоренском градићу, познатом по француском скулптору Лижијеу Ришјеу, чијем се данас гробу можемо поклонити у цркви Светог Етијена.
По доласку у Француску, завршава индустријске уметничке и занатске школе (студије уметности и дизајна), а потом се бави столаријом. Столар, попут музичара или хирурга, моделира и креира својим сопственим рукама, уникате од дрвета и метала. Посвећује се и раду у индустрији гвожђа, челика и бронзе, који ће утицати на његово целокупно уметничко стваралаштво. Oријентишући се ка кипарској украсној уметности, проналази инспирацију и у неисцрпним облицима природе - формама које као да оживљава.
Тежи повратку првобитним човековим силама, доживљавајући уметност, а посебно скулптуру као песничко изражавање. Истински филозоф материјала, даје живот различитим металима с којима маневрише. Метале потребне за своје радове, као искусни сакупљач алата, проналази на бувљим пијацама (илуструјући тако чињеницу да се све може преокренути) или код продаваца отпада (ништа се не губи, материја и енергија се мењају и све се дâ транформисати. Физички и хемијски отпад стварају загађеност, опасно угрожавајући живот).
Од отпада осмишљава облике које свако доживљава, према свом сопственом нахођењу, на себи јединствен начин. Сваки алат има своју рационалну функцију и форму: књига, новине, пегла, чекић, маказе, кључ, пиштољ. Постављени једни на друге или увећани до сто пута и више, мењају првобитну функцију, а тај акт, будећи радозналост уметника, представља уметнички акт.
Скулпуре представљају иницијални пут који омогућава визуелно испитивање и промишљање времена, као и његово место у универзуму. Толико нових скулптура, које сведоче о посве плодоносној дубини мисли. Више од лепоте или виртуозности, вајар трага за примитивном истином, јер како каже "истина времена је брод који нас носи и прати хоризонталну линију сећања, фосил мисли. Мисао је конструкција свести времена, стварање фрагмената живота и угравирано памћење вертикалне скале садашњости."
Уметник се окреће егзистенцијалном сједињавању с природом и изражаваjући своју филозофију, дајe форму племенитом камењу и дрвећу. Осетљивост на количине и масе, однос празнина и чврстих тела, ритмичко артикулисање равни и контура, јединство концепције, пружају његовим делима тактилну и сензуалну виталност.
Скулптуре су класификоване према различитим темама, па тако имамо: Стражаре тј. Чуваре мисли (односи се на рађање свести, ембрионалну свест); Звери (животиње) блиске човеку, увек поређене с човеком, жртвоване за човека и његову славу, па чак и произведене на вештачки начин, храњене хормонима и отровно-трансформисаном генетском храном, опет за човека, што неповољно утиче на човеково физичко и психичко здравље; Време (човек је одувек био свестан времена, неопипљивог и невидљивог; прави се конотација с Кроносом, Богом времена) и Ликове (визионаре, познате и анонимне, који су много допринели људском развоју – захваљујући њима, данас смо паметнији и живимо боље. Постоје и ликови који, као да су се претворили у животиње-звери, те желе преокренути и искористити људску интелигенцију, не би ли се иживљавали и овладали природом).
Четрдесет година уметничког израза, рада омогућило му је да створи призната дела, којa су, према речима уметника, "одговорнa да помoгну људима да постану свесни света који их окружује, омогућавајући, у исто време, њихово културно уздизање".
„Преводим сопствену стварност“, радо прича уметник, који успева да објасни живот, тачније жељу која је извор живота, свести, пролазности времена. Преферирајући гвожђе и (нерђајући) челик, подвргнуте грубом третману, Милутин користи магму на потпуно неупадљив начин, да би длетом уткао живот пун нелогичности.
Од 1984. до 1988. обликовао је многа сакрална уметничка дела, а од 1987. године излаже своје скулптуре од метала, камена, стакла или дрвета, на многим изложбама у Француској и у иностранству, где публика у све већем броју долази да осети, кроз јединствена дела, све оно невидљиво, неопипљиво, замишљено.
Извори:
http://www.artisteam.fr/artiste/team/Milutin%20Mratinkovic
http://www.taillandier-art.com/milutinmrindex.htm
http://milutin.mratinkovic.free.fr/index.html
https://www.estrepublicain.fr/edition-de-bar-le-duc/2019/10/10/milutin-mratinkovic-expose-a-nancy
http://www.milutin.fr/
Изложба Милутина Мратинковића, под називом Од митохондрије до рађања свести, трајала је од 4. октобра до 15. новембра у Нансију и приказивала је креације уметника који преуређује свет по својој сопственој слици и прилици.
Откривши посве другачију реалност, учитељица Наташа се искрено нада да ће, на пролеће, кад дође лепше време, моћи посетити с ученицима српске допунске школе атеље познатог уметника и пренети им, из прве руке, скулпторову животну филозофију.
БИОГРАФИЈА И РАД МИЛУТИНА МРАТИНКОВИЋА
Рођен у Београду, давне 1950. године, скулптор напушта Србију 70-их година, а од 1973. настањује се у Светом Михиелу, лоренском градићу, познатом по француском скулптору Лижијеу Ришјеу, чијем се данас гробу можемо поклонити у цркви Светог Етијена.
По доласку у Француску, завршава индустријске уметничке и занатске школе (студије уметности и дизајна), а потом се бави столаријом. Столар, попут музичара или хирурга, моделира и креира својим сопственим рукама, уникате од дрвета и метала. Посвећује се и раду у индустрији гвожђа, челика и бронзе, који ће утицати на његово целокупно уметничко стваралаштво. Oријентишући се ка кипарској украсној уметности, проналази инспирацију и у неисцрпним облицима природе - формама које као да оживљава.
Тежи повратку првобитним човековим силама, доживљавајући уметност, а посебно скулптуру као песничко изражавање. Истински филозоф материјала, даје живот различитим металима с којима маневрише. Метале потребне за своје радове, као искусни сакупљач алата, проналази на бувљим пијацама (илуструјући тако чињеницу да се све може преокренути) или код продаваца отпада (ништа се не губи, материја и енергија се мењају и све се дâ транформисати. Физички и хемијски отпад стварају загађеност, опасно угрожавајући живот).
Од отпада осмишљава облике које свако доживљава, према свом сопственом нахођењу, на себи јединствен начин. Сваки алат има своју рационалну функцију и форму: књига, новине, пегла, чекић, маказе, кључ, пиштољ. Постављени једни на друге или увећани до сто пута и више, мењају првобитну функцију, а тај акт, будећи радозналост уметника, представља уметнички акт.
Скулпуре представљају иницијални пут који омогућава визуелно испитивање и промишљање времена, као и његово место у универзуму. Толико нових скулптура, које сведоче о посве плодоносној дубини мисли. Више од лепоте или виртуозности, вајар трага за примитивном истином, јер како каже "истина времена је брод који нас носи и прати хоризонталну линију сећања, фосил мисли. Мисао је конструкција свести времена, стварање фрагмената живота и угравирано памћење вертикалне скале садашњости."
Уметник се окреће егзистенцијалном сједињавању с природом и изражаваjући своју филозофију, дајe форму племенитом камењу и дрвећу. Осетљивост на количине и масе, однос празнина и чврстих тела, ритмичко артикулисање равни и контура, јединство концепције, пружају његовим делима тактилну и сензуалну виталност.
Скулптуре су класификоване према различитим темама, па тако имамо: Стражаре тј. Чуваре мисли (односи се на рађање свести, ембрионалну свест); Звери (животиње) блиске човеку, увек поређене с човеком, жртвоване за човека и његову славу, па чак и произведене на вештачки начин, храњене хормонима и отровно-трансформисаном генетском храном, опет за човека, што неповољно утиче на човеково физичко и психичко здравље; Време (човек је одувек био свестан времена, неопипљивог и невидљивог; прави се конотација с Кроносом, Богом времена) и Ликове (визионаре, познате и анонимне, који су много допринели људском развоју – захваљујући њима, данас смо паметнији и живимо боље. Постоје и ликови који, као да су се претворили у животиње-звери, те желе преокренути и искористити људску интелигенцију, не би ли се иживљавали и овладали природом).
Четрдесет година уметничког израза, рада омогућило му је да створи призната дела, којa су, према речима уметника, "одговорнa да помoгну људима да постану свесни света који их окружује, омогућавајући, у исто време, њихово културно уздизање".
„Преводим сопствену стварност“, радо прича уметник, који успева да објасни живот, тачније жељу која је извор живота, свести, пролазности времена. Преферирајући гвожђе и (нерђајући) челик, подвргнуте грубом третману, Милутин користи магму на потпуно неупадљив начин, да би длетом уткао живот пун нелогичности.
Од 1984. до 1988. обликовао је многа сакрална уметничка дела, а од 1987. године излаже своје скулптуре од метала, камена, стакла или дрвета, на многим изложбама у Француској и у иностранству, где публика у све већем броју долази да осети, кроз јединствена дела, све оно невидљиво, неопипљиво, замишљено.
Извори:
http://www.artisteam.fr/artiste/team/Milutin%20Mratinkovic
http://www.taillandier-art.com/milutinmrindex.htm
http://milutin.mratinkovic.free.fr/index.html
https://www.estrepublicain.fr/edition-de-bar-le-duc/2019/10/10/milutin-mratinkovic-expose-a-nancy
http://www.milutin.fr/
